О преводу и превођењу у делу Исидоре Секулић
Соња В. Веселиновић
Апстракт: Као преводилац са више језика, врстан познавалац светске књижевности и културних прилика, Исидора Секулић у својим есејима, рецензијама и предговорима често се освртала на феномен превођења, његов значај за развој једне културне средине, њеног језика и књижевности, као и на задатак преводиоца. За разлику од спорадичних текстова или бележака у којима су се домаћи књижевници/преводиоци дотицали теме превођења или на најопштијем и најапстрактнијем плану или на плану конкретних преводилачких недоумица и решења, И. Секулић пише о читавом низу аспеката књижевног превођења, а увек у тесној вези са језиком и културом. Она разматра улогу превода у културном посредовању, као и бројне културолошке препреке у трансферу уметничког дела и његове поетике, на примерима из српске и светске књижевности. Потом, она се бави слојевима текста и усредсређује се на питања стила, стиха, интонације, фразе, целовитости и на преводилачке стратегије. Но, у њеним текстовима обрађујусе и код нас слабије заступљени проблеми, везани за контекст у којем се превод јавља, почев од етичности одређених поступака, преко ваљаног увођења дела у нову средину путем пратећих текстова, напомена и преводилачких белешки, па све до запитаности над полазиштима и циљевима критике превода. Ови увиди нису дати на систематичан начин, у њима понекад има и противречности, али сведоче о живом интересовању Секулићеве за превођење и изван преводилачке праксе, као и о дијалогу са значајним идејама из области теорије превођења у Европи у то време.
Кључне речи: превођење, теорија, преводилачки процес, критика превода, културна политика, непреводивост, културне разлике, циљна књижевност.
Пуни текст: PDF
DOI: https://doi.org/10.21618/srb1702142v