Заслужено мјесто у српској историографији и култури у цјелини свакако припада руском слависти Александру Фјодоровичу Гиљфердингу (1831–1872), првом руском конзулу у Сарајеву, врсном познаваоцу словенске културе и историје. За вријеме конзулског рада обилазио је манастире по Босни и Херцеговини и Србији те сакупљао рукописне књиге. У фонду Руске националне библиотеке у Петрограду чува се богато српско писано културно насљеђе, а једна од тих колекција јесте и Гиљфердингова, која је за српску културу од великог научног, културног и историјског значаја.
img class="aligncenter size-full wp-image-30529" src="http://localhost/filoloski/wp-content/uploads/2021/12/otvorena-izlozba-21-1-scaled.jpg" alt="" width="2560" height="1440" />Ова изложба настала је у сарадњи Удружења лектора Републике Српске са Филолошким факултетом и Народном и универзитетском библиотеком Републике Српске, у оквиру пројекта Александар Гиљфердинг и српско писано културно насљеђе, који је одобрило и финансирало Министарство културе и информисања Републике Србије. Ауторски тим чинили су: Ксенија В. Мељчакова из Института за славистику Руске академије наука из Москве, која се бави историјом Балкана, те из Бањалуке Јелена Јањић, Александра Савић и Биљана Бабић. Замисао је да изложба, након овог представљања у Бањалуци, путује нашим градовима које је у свом Путопису Гиљфердинг описао.
<