Боравак професора са Катедре италијанских студија на Универзитету у Торину

• Категорија: Вијести
• Објављено: 15 Децембар 2021

У оквиру Еразмус+ размјене наставног особља, проф. др Роберто Руси и проф. др Зорана Ковачевић са Катедре италијанских студија Филолошког факултета од 24. новембра до 7. децембра 2021. године боравили су на Одсјеку за стране језике и књижевности и модерне културе Универзитета у Торину, гдје су одржали циклус предавања. Професор Руси је говорио о односу италијанског језика, књижевности и музике, као и о дидактичким приступима италијанској књижевности, а тема предавања професорице Ковачевић биле су српско-италијанске књижевне и културне везе. Током боравка у Италији они су студентима и колегама са Универзитета у Торину представили Филолошки факултет и Универзитет у Бањој Луци. Предавањима су присуствовале и Јелена Башић и Марија Шкрбић, студенткиње Студијског програма италијанског језика и књижевности, које се тренутно налазе на размјени на Универзитету у Торину.

Отворен Центар за хеленска истраживања на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци

• Категорија: Вијести
• Објављено: 14 Децембар 2021

На Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци 9. децембра 2021. године отворен је Центар за хеленска истраживања. Амбасадор Грчке у БиХ Димитриос Папандреу рекао је да ће Амбасада Грчке у Сарајеву, као и Министарство иностраних послова и Влада Грчке у цјелини, пружити пуну подршку Центру, а да ће једну од најважнијих улога у његовом раду имати Хеленска фондација за културу. Деканица Филолошког факултета проф. др Биљана Бабић нагласила је да ће отварање Центра нашој академској заједници дати једну нову динамику, али и омогућити чвршће повезивање са сличним установама не само код нас него и у Грчкој. Проректор за научноистраживачки рад и развој Универзитета у Бањој Луци проф. др Горан Латиновић у свом је говору дао осврт на историју српско-грчких односа. Он је рекао да оснивање Центра представља велики искорак у развоју нашег универзитета, а посебно хуманистичких наука, филозофских и филолошких, које се на њему изучавају. Отварању Центра присуствовали су и министар трговине и туризма у Влади Републике Српске Сузана Гашић, предсједник Хеленске фондације за културу Никос Кукис, као и представници академске заједнице и студенти. Више информација о овом догађају можете пронаћи на линку: https://www.unibl.org/sr/vesti/2021/12/otvoren-centar-za-helenska-istrazivanja.

Поклон Филолошког факултета Народној библиотеци „Невенка Станисављевић” из Костајнице

• Категорија: Вијести
• Објављено: 12 Децембар 2021

Захваљујући донацији студената и запослених на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци, Народна библиотека „Невенка Станисављевић” из Костајнице од 8. децембра 2021. године богатија је за 64 наслова. Акција даривања књига овој библиотеци, чији је фонд оштећен у прошлогодишњем земљотресу, покренута је на иницијативу проф. др Биљане Бабић, деканице нашег факултета. Тамара Зрнић, вршилац дужности директора Библиотеке, изразила је велику захвалност свима који су учествовали у акцији.

Отворена изложба у част Александру Фјодоровичу Гиљфердингу

• Категорија: Вијести
• Објављено: 07 Децембар 2021

Заслужено мјесто у српској историографији и култури у цјелини свакако припада руском слависти Александру Фјодоровичу Гиљфердингу (1831–1872), првом руском конзулу у Сарајеву, врсном познаваоцу словенске културе и историје. За вријеме конзулског рада обилазио је манастире по Босни и Херцеговини и Србији те сакупљао рукописне књиге. У фонду Руске националне библиотеке у Петрограду чува се богато српско писано културно насљеђе, а једна од тих колекција јесте и Гиљфердингова, која је за српску културу од великог научног, културног и историјског значаја.

img class="aligncenter size-full wp-image-30529" src="http://localhost/filoloski/wp-content/uploads/2021/12/otvorena-izlozba-21-1-scaled.jpg" alt="" width="2560" height="1440" />

Ова изложба настала је у сарадњи Удружења лектора Републике Српске са Филолошким факултетом и Народном и универзитетском библиотеком Републике Српске, у оквиру пројекта Александар Гиљфердинг и српско писано културно насљеђе, који је одобрило и финансирало Министарство културе и информисања Републике Србије. Ауторски тим чинили су: Ксенија В. Мељчакова из Института за славистику Руске академије наука из Москве, која се бави историјом Балкана, те из Бањалуке Јелена Јањић, Александра Савић и Биљана Бабић. Замисао је да изложба, након овог представљања у Бањалуци, путује нашим градовима које је у свом Путопису Гиљфердинг описао.

<