Група од двије професорице и 12 студената Нижњеновгородског државног лингвистичког универзитета „Н. А. Доброљубов” борави на Универзитету у Бањој Луци (УНИБЛ) од 18. до 25. октобра 2021, у оквиру седмодневне размјене наставног особља и студената.
Руски студенти филологије, политикологије, међународних односа, социологије и историје, у оквиру програма који је осмислило наставно особље Катедре за русистику Филолошког факултета, прате предавања наставника и сарадника са више чланица Универзитета у Бањој Луци. Програм се одржава у Центру за руске студије Универзитета у Бањој Луци.
Проф. др Горан Латиновић, проректор за научноистраживачки рад и развој Универзитeта у Бањој Луци, проф. др Биљана Бабић, декан Филолошког факултета, и мср Сања Милићевић, руководилац Центра за руске студије УНИБЛ, 21. октобра 2021. године у просторијама Ректората разговарали су о проширењу сарадње између двају универзитета са проф. др Светланом Колобовом, деканом Факултета међународних односа НДЛУ „Н. А. Доброљубов” и доц. др Наталијом Морозовом.
Како је закључено, размјена наставног особља и студената биће настављена и сљедеће године, а план будуће сарадње обухватиће више цјелина.
Студијски програм италијанског језика и књижевности и ове године организовао је активности поводом обиљежавања „Седмице италијанског језика”, која се у свијету одржава од 18. до 24. октобра 2021. године. Доц. др Марија Брадаш са Универзитета „Ка’ Фоскари” у Венецији 18. и 19. октобра одржала је циклус предавања посвећен преводима дјела Иве Андрића на италијански језик. Професор Данијелe Онори, бивши аташе за културу Амбасаде Републике Италије у Босни и Херцеговини и лектор на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву, 19. октобра говорио је студентима италијанистике о петом пјевању Дантеовог „Чистилишта”.
Од 15. до 16. октобра 2021. године одржана је у Требињу „Школа палеографије”, чији је организатор Српско удружење „Ћирилица”. У раду ове школе учествовали су и студенти Студијског програма српског језика и књижевности Филолошког факултета: Славица Радош, Бојана Ковачевић, Ана Ђурић и Сања Микић. Том приликом организован је обилазак стећака на локацијама Требињске шуме и Величана уз стручну пратњу Горана Комара, затим обилазак Народне библиотеке Требиње, уз посебно задржавање у Легату Јована Дучића, Библиотеке Задужбине Кнез Мирослав Хумски у Граду сунца те посјета манастиру Тврдош. Активности су завршене посјетом Музеју Херцеговине и предавањем др Јелене Газдић о Сави Мркаљу.
Поводом обиљежавања 60 година откако је Иво Андрић добио Нобелову награду, као и 170 година од упокојења Петра II Петровића Његоша, СПКД „Просвјета” из Херцег Новог организовало је научни скуп „О причи и причању, Андрић и Његош у свјетлу данашњице”, који је одржан 8. и 9. октобра у Кући нобеловца Иве Андрића у Херцег Новом, на Топлој. Научни скуп почео је 8. октобра у дворани „Парк”, када су се на „Академији у част Ива Андрића и Петра II Петровића Његоша” представили учесници скупа, најављујући своје теме. Скуп је организован у три сесије. У првој су говорили: професорица филозофије Вишња Косовић (Херцег Нови), академик САНУ књижевник Миро Вуксановић (Београд), др Душан Крцуновић (Никшић) и мр Дарка Деретић (Требиње). У другој сесији своје радове представили су: академик АНУРС др Ранко Поповић (Бања Лука), др Светлана Шеатовић (Београд), др Бранко Вранеш (Београд), др Младенко Саџак (Бања Лука) и архивар Рајко Милосављевић (Београд). У трећој сесији излагали су др Јелица Стојановић (Никшић), мр Ђорђе Малавразић (Херцег Нови), Здравка Бабић (Требиње) и Маре Вујиновић (Херцег Нови). Након представљања свих радова услиједио је округли сто на тему данашњег разумијевања и тумачења Његошевих и Андрићевих дјела. Крајњи утисак свих учесника, како о организацији научног скупа тако и о излагањима и дискусијама, био је веома позитиван. Учесници скупа имали су прилику и да посјете цркве Топаљске комунитади, Светог Спаса и Светог Ђорђа, као и Његошеву школу, која се налази непосредно уз те цркве.