Поводом 100 година грчког језика и културе у Бањој Луци, низом радионица, на Филолошком факултету одржана је „Седмица грчког језика и културе”.
У уторак 25. маја у просторијама АНУРС проф. др Војислав Јелић одржао је предавање посвећено грчким изворима научне терминологије, а у Народном позоришту Републике Српске изведена је представа „Античка драма” (доц. др Јелена Трепетова Костић и студенти Академије умјетности).
У сриједу 26. маја на Филолошком факултету, у периоду од 9 до 16 часова одржане су три радионице. Професор Предраг Савић одржао је радионицу „Олимпијски спортови” за студенте Филолошког факултета и Факултета политичких наука. Др Ивана Панџић одржала је радионицу грчког језика под називом „Евхаристо”. Овој радионици претходиле су поздравне ријечи проф. др Биљане Бабић и амбасадора Димитриса Папандреуа, те грчка композиција у извођењу Иване Стојичић Борић. Мр Станислава Блажевић водила је радионицу грчког алфабета, којој су присуствовали студенти и професори србистике.
У четвртак 27. маја у ресторану Угоститељско-трговинско-туристичке школе одржана је радионица „По рецепту књижевника 3 – грчка гастрономија”. Радионицу су водили професор куварства Предраг Тошић и Александар Поповић, студент Филолошког факултета. Старогрчки књижевници и филозофи представљени су из перспективе кулинарских специјалитета као што су Хипократова чорба, сувлаки, пржене гирице, грчка салата итд. Истог дана у плесном клубу Блок одржана је радионица плеса (сиртаки).
У петак 28. маја на Филозофском факултету одржана је радионица „Старогрчки мислиоци у савременом тренутку”. Радионицу су водили професор филозофије Драган Радовић и вјероучитељ Срђан Рољић из Гимназије Бања Лука. На Филолошком факултету одржана је радионица „Митови и легенде старе Грчке” коју је водио професор Саша Стаматовић (Гимназија Гаудеамус, Бања Лука).
Манифестација је окончана у суботу 29. маја отварањем изложбе под називом „Туристичке дестинације Грчке кроз фотографије”, коју је приредила Анђела Бабић.
Путем овог линка прочитајте прилог Гласа Српске под насловом „Језик умире кад говорника нестане”. За овај прилог изјаву је дао наш колега проф. др Драгомир Козомара.
У понедјељак и уторак 24. и 25. маја 2021. године на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци, у оквиру обиљежавања Дана Филолошког факултета одржана је научна конференција у онлајн-формату посвећена дјелу Петера Хандкеа.
Конференција на тему „Лингвистичка, приповједачка и преводна проблематика у епском опусу Петера Хандкеа” окупила је научне раднике са универзитета и института из Републике Српске, Србије, Њемачке, Аустрије, Летоније и Финске. Радни језици конференције били су српски и њемачки.
Конференција је отворена поздравним ријечима Петера Хандкеа:
Пажљиво бирање ријечи у језику, те објашњавање слово по слово и понављање, како то ви филолози чините, јесте у временима потпуно трулог новинарства плодотворније него икада. Желим вам успјешан конгрес, уједно и радости у даљем преношењу богатства пјесничког језика. Пријатељски вас поздравља, Петер Хандке.
Поздравним ријечима скуп су отворили и проректор Универзитета у Бањој Луци проф. др Горан Латиновић, декан Филолошког факултета проф. др Биљана Бабић, те доц. др Анђелка Крстановић у име Организационог одбора.
Пригодна пленарна предавања одржали су доц. др Анђелка Крстановић на тему „Поетика Петера Хандкеа у свјетлу ангажоване књижевности” и почасни гост, проф. др Хервиг Готвалд (Herwig Gottwald) са Универзитета у Салцбургу, на тему „Основни облици митског приповиједања код Хандкеа од Спорог повратка кући”. Пленарну секцију обогатио је и књижевник и преводилац Жарко Радаковић који је читао одломак из аутопоетичке приповијести „Преводећи, читајући, пишући”.
Конференција је обухватила широк распон тема – од лингвистичких, из области лексикологије, контрастивне анализе и семантике, преко транслатолошких тежишта, до разматрања поетолошких аспеката у Хандкеовом опусу, попут стваралачке рецепције, наратолошких питања, аутобиографске окоснице, те полемике као дискурса књижевне критике и књижевног дискурса.
За модерирање биле су задужене мср Ивана Четић, уједно и члан Организационог тима, те мср Јелена Гојић и мср Анђела Вујошевић. Колегинице су пружиле изузетно квалитетно симултано превођење, што је наишло на веома позитивне реакције учесника и створило пријатну атмосферу двојезичног одвијања скупа.
Дан словенске писмености и културе, Дан Свете браће Ћирила и Методија, Дан Филолошког факултета у Бањој Луци и Велики дан за Поетски театар Сапутници...Након дуже паузе, након тешке године, након што смо сви постали жељни културе и умјетности, окупили смо се поново, обновили, проширили и подмладили чланство, и, удружени са колегама са Академије умјетности, одржали вече посвећено Десанки Максимовић и њеној збирци Тражим помиловање.
У понедјељак 24. маја, у вечерњим часовима, на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци поводом Дана факултета Поетски театар Сапутници приредио је пјеснички догађај посвећен Десанки Максимовић и њеној збирци Тражим помиловање.
У питању је ауторски пројекат Јованке Божовић Миловановић, у оквиру којег су чланови Поетског театра Сапутници удружили снаге са студентима Академије умјетности. Публика се сценском поставком вратила у доба цара Душана, а стиховима Десанке Максимовић у свијет безграничне љубави, разумијевања и самилости.
Пригодну бесједу на почетку програма одржао је проф. др Игор Симановић, стихове су говорили Александар Матерић, Милка Савић, Милица Полић, Валентина Копрена и Бојана Ковачевић, некадашњи и садашњи студенти Филолошког факултета, Данило Миленковић, Дана Полетан, Марко Вујевић, Уна Костић, Драгана Арсенић и Софија Ристић са Академије умјетности, Раде Костић, студент оба ова факултета, те Николина Ерак, ученица Медицинске школе. За музичку пратњу били су задужени Ђорђе Ђурђевић са Филолошког факултета на харфи и фрули, те Никола Милаковић с Академије умјетности на кахону.
„Пројекат је настао из велике одговорности и љубави према поезији и говорењу поезије која је потпуно запостављена. Такође, били смо понукани прошлогодишњим скандалом избацивања Десанке Максимовић из школског програма. Поетска изведба ‘Тражим помиловањеʼ је наша подршка српској књижевности, језику и култури, који су занемарени у својој земљи. Овим желимо да оживимо поетски говор као и поетски театар“, ријечи су Јованке Божовић Миловановић.
У понедјељак и уторак 24. и 25. маја 2021. године с почетком у 10 часова на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци биће одржана научна конференција у онлајн-формату посвећена дјелу Петера Хандкеа.
Конференција на тему „Лингвистичка, приповједачка и преводна проблематика у епском опусу Петера Хандкеа” окупља научне раднике са универзитета и института из Републике Српске, Србије, Њемачке, Аустрије, Летоније и Финске. Радни језици конференције су српски и њемачки.
Путем овог линка можете преузети програм рада конференције.
Сви који су заинтересовани да присуствују у својству слушалаца – што ће у оквиру техничких могућности бити обезбијеђено – могу се јавити на имејл-адресе Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. и Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..
–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
Am 24. und 25. Mai 2021 findet um 10 Uhr an der Philologischen Fakultät der Universität in Banja Luka die wissenschaftliche Tagung zu Peter Handkes schriftstellerischem Opus im Online-Format statt.
Die Tagung zum Thema „Sprach-, Erzähl- und Translationsproblematik in Peter Handkes epischem Opus“ versammelt Wissenschaftler von Universitäten und Instituten aus Republika Srpska, Serbien, Deutschland, Österreich, Lettland und Finnland. Die Konferenzsprachen sind Serbisch und Deutsch.
Unter dem folgenden Link finden Sie das Tagungsprogramm.
Alle, die an einer Teilnahme an der Tagung als Zuhörer interessiert sind – was technisch ermöglicht wird – können sich an die Kontaktpersonen unter den folgenden E-Mail-Adressen Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. und Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. wenden.