Обавјештавамо вас да ће се у петак, 29. марта 2019. године, с почетком у 12 часова, на Филолошком факултету у Бањој Луци одржати округли сто са панел-дискусијом на тему „Националне науке и јавне политике”. Позивамо све заинтересоване да учествују у овој јавној дискусији и искажу мишљење и ставове у вези са најављеном проблематиком. У излагањима панелиста инсистираће се на неопходности уважавања суштинских разлика између природних, медицинских, техничких, друштвених и хуманистичких наука у погледу методологије, пласирања и вредновања научних информација, као и употребе научних резултата. Разматраће се мјесто и улога националних и идентитетских наука у осмишљавању и реализацији јавних политика. Иницијатор и организатор овог панела је Катедра за србистику Филолошког факултета, а акценат је на актуелном статусу србистике у Републици Српској, што не умањује релевантност погледа из угла осталих друштвених и хуманистичких дисциплина које се суочавају са истим или сличним проблемима у научном раду и дијалогу са доносиоцима одлука и креаторима стратегија. Размјена искустава и мишљења унаприједиће процес мапирања и очувања идентитетског простора и нагластити значај Универзитета, науке, културе и образовања у том процесу.
Такође вас подсјећамо и на научни скуп Србистика данас. Политика у српском језику, књижевности и култури, који ће у организацији Катедре за србистику Филолошког факултета бити одржан 30. 3. 2019. године (линк). Добро дошли!
У издању Филолошког факултета објављен је зборник радова Le triple visage du langage : forme, sens, expression. Овај зборник садржи радове на француском језику, представљене на међународној конференцији под истим називом, одржаној 7. априла 2017. године на Универзитету у Бањој Луци, у организацији Студијског програма за француски језик и књижевност и латински језик. Организатори су изабраном темом настојали да подстакну учеснике конференције на вишеструко преиспитивање феномена језика – кроз његов облик, садржај и израз – што је уједно омогућило и широк дијапазон приступа овој проблематици, како из лингвистичке, књижевне, културолошке тако и из дидактичке перспективе. Поред радова домаћих стручњака који се баве овим проблематикама, у овај зборник уврштени су радови угледних предавача са бројних универзитета из земаља у окружењу, те многих других европских универзитета, па стога зборник садржи занимљиве и иновативне научне доприносе херменеутици језика. Вриједно је помена да је зборник Le triple visage du langage : forme, sens, expression посвећен недавно преминулој колегинци доц. др Драгани Лукајић, која је дала велики допринос не само реализацији ове конференције него и развоју и унапређењу Студијског програма за француски језик и књижевност. Доц. др Драгана Лукајић је, између осталог, својим научним резултатима у иностранству увелико допринијела угледу Филолошког факултета и Универзитета у Бањој Луци.
Студијски програм француског језика и књижевности и латинског језика Филолошког факултета организовао је од 11. до 15. марта 2019. године обуку из консекутивног превођења за студенте другог циклуса и завршних година првог циклуса у оквиру пројекта „Кратке стручне обуке за студенте” Универзитетске агенције за франкофонију.
Циљ обуке био је усвајање основних техника консекутивног превођења. Током теоријског дијела обуке студенти су савладали основе биљежења (организацију странице, скраћенице, симболе, графичке знаке, интерпункцијске знаке), док је практични дио обухватио вјежбања уз употребу аудио-визуелног материјала. По завршетку обуке, студенти су добили смјернице за могућност даљег усавршавања у области усменог превођења.
За овај пројекат ангажован је Владимир Павловић из Београда, инструктор акредитован за обуку конференцијских преводилаца од стране Генералне дирекције за превођење Комисије ЕУ.
Реализацију обуке омогућили су Универзитетска агенција за франкофонију, Амбасада Француске у Босни и Херцеговини, Амбасада Швајцарске у Босни и Херцеговини и Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци.
Филолошки факултет Универзитета у Бањој Луци суиздавач је другог (допуњеног) издања двојезичке монографије Горана Комара и Синише Шолака под називом Ћирилички споменици Гламочког поља. Пола миленијума ћириличке писмености Гламоча (Cyrillic Monuments of the Glamoč Plateau: Half a Millenium of Cyrillic Literacy in Glamoč). Изучавање ћириличких натписа на гробним споменицима Гламоча подразумијевало је бројна и захтјевна истраживања на терену (православне цркве, црквине, црквишта и гробља), те консултовање опште и не баш увијек поуздане литературе о натписима на Балканском полуострву. На десетине посјета гламочким селима и некрополама довело је, с једне стране, до нове систематизације научне грађе (детаљно евидентирање и фотографисање гробних натписа и крстова), и – с друге – до њиховог поновног ишчитавања и тумачења.
Сваки одговор на питање статуса српског језика и ћирилице данас морао би започети тврдњом да ниједан проблем с тим у вези није од јуче, нити се може ријешити преко ноћи. Није потребно бити посебно упућен да би се видјело да је ћирилица заиста скрајнута и потиснута у јавној комуникацији.
Рекао је ово у разговору за “Глас Српске” професор Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци и предсједник Друштва наставника српског језика и књижевности РС Ранко Поповић. Он је један од учесника Форума о ћирилици који ће бити одржан у сриједу. [Прочитајте више]